Kom­pa­ni­ja Pri­mor­ka, vo­da „Li­po­vo” iz Ko­la­ši­na kao i Sta­kle­ni­ci iz Go­lu­bo­va­ca sa­mo su ne­ka od pred­u­ze­ća ko­je je pri­va­ti­zo­vao, od­no­sno osno­vao in­ve­sti­tor Du­ško Kne­že­vić a ko­ja su ubr­zo na­kon to­ga za­vr­ši­la ne­slav­no. Naj­ve­ći ceh pla­ti­li su rad­ni­ci ko­ji su na­kon pro­pa­lih pri­va­ti­za­ci­ja tih kom­pa­ni­ja za­vr­ši­li na uli­ci mo­le­ći za no­vac ko­ji im se du­gu­je.
Pred­u­ze­će Sta­kle­ni­ci iz Go­lu­bo­va­ca bi­lo je jed­no od no­si­la­ca pri­vre­de Ze­te, ali i ci­je­le Pod­go­ri­ce. Me­đu­tim, na­kon što ih je Kne­že­vi­ćev Atlas fond pri­va­ti­zo­vao 2008. go­di­ne pre­sta­li su sa pro­iz­vod­njom, 14 biv­ših rad­ni­ka šest go­di­na ni­je pri­mi­lo pla­te, a do­pri­no­si im ni­je­su upla­ći­va­ni ot­kad su do­pa­li u Kne­že­vi­će­ve ru­ke. Pri­je dva mje­se­ca po­li­ci­ja je po­če­la sa is­pi­ti­va­njem po­stup­ka pri­va­ti­za­ci­je Sta­kle­ni­ka, a, ka­ko sa­zna­je­mo, is­tra­ga je u to­ku.
Do tre­nut­ka ka­da je postala vlasništvo Kne­že­vi­će­ve Atlas gru­pe, od­no­sno do 2005. go­di­ne, kom­pa­ni­ja Pri­mor­ka je bi­la u dr­žav­nom vla­sni­štvu kao je­di­na fa­bri­ka za pro­iz­vod­nju ma­sli­no­vog ulja, a na­kon to­ga osta­la je sa sve­ga 60 rad­ni­ka, dok se njen su­no­vrat ni sa uvo­đe­njem ste­ča­ja ni­je za­vr­šio. Pri­mor­ku je od Kne­že­vi­ća ku­pio vla­snik kom­pa­ni­je Kri­sma Ne­boj­ša Bo­ško­vić ko­ji je tre­nut­no u Spu­žu zbog sum­nje na ban­kar­ske pro­ne­vje­re.
Ni­šta ni­je bo­lje ni u ko­la­šin­skoj fa­bri­ci vo­de Li­po­vo či­ji je osni­vač Kne­že­vi­ćev Atlas in­vest ko­ji se ne­dav­no na­šao na „cr­noj li­sti ” Cen­tral­ne ban­ke zbog du­ga od 202,5 hi­lja­de eura i to već 43 da­na. U blo­ka­di je i ra­čun fa­bri­ke Li­po­vo i to od kra­ja 2014. go­di­ne dok je rad­ni­ci­ma is­pla­će­na tek sep­tem­bar­ska pla­ta za pro­šlu go­di­nu. Po­red Kne­že­vi­će­vog Atlas in­ve­sta, osni­vač Li­po­va je i kom­pa­ni­ja Me­ga vulf in­vest­ment hol­ding iz Du­ba­i­ja.
Kne­že­vi­će­vim pred­u­ze­ći­ma se ne zna bro­ja. Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, on je ve­ćin­ski vla­snik i sto­po­stot­ni osni­vač pred­u­ze­ća Atlas fin či­ja je dje­lat­nost hol­ding kom­pa­ni­ja, za­tim Atlas gru­pe ko­ja se ba­vi ne­spe­ci­ja­li­zo­va­nom tr­go­vi­nom na ve­li­ko i ma­lo, Atlas in­ve­sta, za­tim dru­štva Atlas vi­la ko­je se ba­vi kon­sul­tant­skim ak­tiv­no­sti­ma. Kne­že­vi­ćev Atlas mont fond je osni­vač i Uni­ver­zi­te­ta Me­di­te­ran, a Kne­že­vić je i na če­lu Od­bo­ra di­rek­to­ra Ja­dran­skog saj­ma.
Li­der Rad­nič­ke par­ti­je re­kao je da je re­cept za Kne­že­vi­ćev ta­ko­zva­ni uspjeh dru­gar­stvo sa pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem.
– Oči­gled­no je da oni ko­ji su bli­ski re­ži­mu ima­ju iz­u­zet­ne pri­vi­le­gi­je što se ti­če pri­va­ti­za­ci­ja. Oni mi­sle da im je to do­volj­no da mo­gu da ra­de šta ho­će i za­to i sti­ču ogrom­no bo­gat­stvo na osno­vu pri­va­ti­za­ci­o­nih ugo­vo­ra ko­ji sa­dr­že ko­rup­tiv­ne ele­men­te. Naj­go­re je što ni­ko ni­je kon­tro­li­sao sum­nji­ve pri­va­ti­za­ci­je. Za­to je DF tra­žio iz­mje­nu Kri­vič­nog za­ko­ni­ka i da ne­u­pla­ći­va­nje za­ra­da, od­no­sno do­pri­no­sa bu­de kri­vič­no dje­lo za ko­je je pred­vi­đe­na ka­zna za­tvo­ra. Me­đu­tim, za to ni­je bi­lo vo­lje par­la­men­tar­ne ve­ći­ne, od­no­sno po­sla­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta – po­ru­čio je Vu­či­nić.
Vu­či­nić je na­gla­sio da se pri­va­ti­za­ci­o­ni mo­no­pol ne mo­že raz­bi­ti dok god je DPS na vla­sti.
– Dok god ima­mo ovu vla­da­ju­ću struk­tu­ru, po­je­di­ni­ in­ve­sti­to­ri, mi­lje­ni­ci vla­sti će ne­mi­li­ce uni­šta­va­ti pred­u­ze­će po pred­u­ze­će za­rad lič­ne ko­ri­sti. Vlast to oči­gled­no po­dr­ža­va što po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da su po­sla­ni­ci DPS-a oštro pro­tiv iz­mje­na za­ko­na o ste­ča­ju ka­da smo tra­ži­li da vla­snik ga­ran­tu­je lič­nom imo­vi­nom, od­no­sno da ona uđe u ste­čaj­nu ma­su – uka­zao je Vu­či­nić.
On je ka­zao da je kraj­nje vri­je­me da se zaštite obes­pra­vlje­ni rad­ni­ci­ ko­ji su, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, oja­đe­ni pljač­ka­škim pri­va­ti­zi­za­ci­ja­ma.
– Do­sta su gra­đa­ni fi­nan­si­ra­li in­ve­sti­to­re ko­je su ne­mi­li­ce ku­po­va­li kom­pa­ni­je na ra­čun pri­ja­telj­stva sa pre­mi­je­rom. Vla­sni­ci su na taj ra­čun opljač­ka­li do­sta dr­žav­ne imo­vi­ne i tim slu­ča­je­vi­ma tre­ba da se po­za­ba­vi i Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo. Do­sta je gra­đa­ni­ma pri­ja­te­lja i ku­mo­va vr­ha re­ži­ma – re­kao je Vu­či­nić.
B.Ma.


I Bro­do­gra­di­li­šte će za­vr­ši­ti u ru­ka­ma Mi­lo­vog pri­ja­te­lja

Vu­či­nić je ka­zao da ste­čaj Ja­dran­skog bro­do­gra­di­li­šta iza­zi­va ve­li­ku sum­nju.
– Ci­je­la si­tu­a­ci­ja upu­ću­je na to da se uvo­đe­njem ste­ča­ja u Bro­do­gra­di­li­šte ono na­mje­šta pre­mi­je­ro­vom pri­ja­te­lju Pi­te­ru Man­ku. On bi od Bro­do­gra­di­li­šta na­pra­vio re­mont za jah­te, a ste­čaj je bio sa­mo iz­go­vor da rad­ni­ci osta­nu bez po­sla i in­ve­sti­tor do­bi­je pred­u­ze­će za ma­le pa­re – po­ru­čio je Vu­či­nić.